Bolalar ombudsmani kotibiyatiga Surxondaryo viloyati, Denov tumanida istiqomat qiluvchi fuqaro S.N (erkak)ning murojaati kelib tushdi.
Murojaatda Surxondaryo viloyati Denov tumanida joylashgan 64-sonli maktab o‘quvchilari maktabga qatnash uchun mashinalar harakatlanadigan yo‘ldan borib kelishlarini, maktab hududida avtomobillar tezligini cheklovchi yo‘l harakati belgilari hamda kuzatuv moslamalari mavjud emasligi sababli bolalar bilan bog‘liq yo‘l transport hodisalari yuz berayotganlini ma’lum qilib, o‘quvchilar xavfsizligini ta’minlash maqsadida maktab hududidan o‘tuvchi yo‘lga zamonaviy yo‘l belgilari o‘rnatilishi yuzasidan amaliy yordam so‘ragan.
Mazkur murojaat Bolalar ombudsmani so‘rovi asosida, Ichki ishlar vazirligi hamda Surxondaryo viloyat hokimligi tomonidan ko‘rib chiqildi.
Natijada, Denov tumanida joylashgan 64-sonli maktab oldida piyodalar yo‘l chig‘ini chizish, yuqori tezlikni cheklovchi yo‘l belgilarini o‘rnatish ishlari amalga oshirildi.
Aytish kerakki,
Bolalar ombudsmani respublikamizning barcha hududlarida o‘quvchilarning maktabga qulay va xavfsiz qatnashini ta’minlash borasida mutasaddilar bilan tizimli ishlarni olib bormoqda.
Ma’lumot uchun: xavf guruhidagi maktablar oldida bola xavfsizligining samarali vositasi bo‘lgan 330 dan ortiq maxsus ko‘tarilgan piyoda yo‘lakchalari o‘rnatilgan bo‘lib, 2025 yil davomida ularning soni 680 ga yetkazilishi, shuningdek 248 ta boshqariladigan svetofor va 455 ta videokamera o‘rnatilishi rejalashtirilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Шу билан бирга, тарифларни пасайтириш бўйича 90 кунлик муддат 14 августда тугаши, агар бошқа музокаралар ўтказилмаса, АҚШнинг Хитой товарларига божлари 30 фоиздан 145 фоизга кўтарилади.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.