Xavfsizlikni ta’minlash maqsadida quyidagi ko‘chalarda harakat cheklanadi – ro‘yxat
Mirzo Ulug‘bek tumani bo‘yicha:
Tepa masjidi Do‘rmon yo‘li ko‘chasidan Olimlar ko‘chasigacha;
Bektemir tumani bo‘yicha:
Alibek masjidi M.Avezov ko‘chasidan X.Boyqaro ko‘chasigacha;
Yashnobod tumani bo‘yicha:
Islom ota masjidi Farg‘ona yo‘li ko‘chasi ikkinchi darajali yo‘ldan Zarkent va Obishir ko‘chalarigacha;
Ali ibn Abu Tolib masjidi Cho‘lpon ko‘chasidan Salohiyat ko‘chasigacha;
Mirobod tumani bo‘yicha:
Valixo‘ja o‘g‘li Norxo‘ja masjidi Yangi-Quyliq-Fayziobod ko‘chalari kesishgan chorraxadan Fayziobod 5-tor ko‘chasigacha;
Quyliq ota masjidi TXAY-Quyliq ota ko‘chalari kesishgan chorraxadan Yangi Quylik tor ko‘chasigacha;
Sergeli tumani bo‘yicha:
Ma’ruf ota masjidi Choshtepa ko‘chasidan Chosh tepa 1-tor ko‘chasigacha(Temir panjara - 20);
No‘g‘ayqo‘rg‘on masjidi Yangi Sergeli–Nug‘ayqo‘rg‘on KXAY-Sag‘bon chorrahasidan Nurafshon-Sag‘bon chorrahasigacha;
Yakkasaroy tumani:
Usmon bin Ma’zum masjidi KXAY-Fayzli Toshkent chorraxasidan KXAY-Qushbegi chorraxasigacha;
Yakkasaroy masjidi SH.Rustaveli-Yakkasaroy chorraxasidan Yakkasaroy-Bog‘u-bo‘ston chorraxasigacha;
Rakat masjidi J.Shoshiy ko‘chasidan Askiya ko‘chasigacha;
Yangihayot tumani:
Niyozmat ota masjidi TXAY-Binokor chorraxasidan Pastdarxon maxallasiga kirishgacha
Yunusobogd tumani bo‘yicha:
Mirza Yusuf masjidi Bog‘ishamol ko‘chasida Shivili ko‘chasigacha;
Uchtepa tumani bo‘yicha:
Abdullox ibn Mas’ud (Katta Qani) masjidi Katta Qani aylanmasidan Lutfiy-Katta Xirmontepa ko‘chasi chorrahasigacha;
Xazrati Ali masjidi Nazarbek-Maxorat chorraxasidan Nazarbek-Zamaxshari 1-tor ko‘chasigacha;
Chilonzor tumani bo‘yicha:
Novza masjidi Bunyodkor-Muqumiy most tagidan Oliy Majlis qarshisigacha;
Shayx Muxammad Sodiq Muxammad Yusuf masjidi Al-Xorazmiy-Gavxar chorraxasidan So‘galli ota ko‘chasigacha;
Ubay ibn Ka’f (Bo‘rijar) masjidi Al-Xorazmiy ko‘chasidan Katta Xirmontepa ko‘chasigacha;
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.