The Telegraph nashrining xabar berishicha, Buyuk Britaniyaning olti nafar vaziri bugungi hukumat yig‘ilishida bosh vazir Kir Starmerdan iste’foga chiqishni talab qilmoqchi.
Manbalarga ko‘ra, ichki ishlar vaziri Shabana Mahmud, mudofaa vaziri Jon Xili, energetika xavfsizligi vaziri Ed Miliband, madaniyat vaziri Liza Nandi, tashqi ishlar vaziri Ivett Kuper va sog‘liqni saqlash vaziri Ues Striting Starmer iste’fosi zarurligi bo‘yicha kelishuvga erishgan.
Nashrning yozishicha, Starmer uni lavozimidan chetlatish urinishlariga qarshi kurashmoqchi.
“Uning iste’foga chiqishi yoki chiqmasligi hozircha ochiq masala”, — dedi manbalardan biri.
Shu bilan birga, moliya vaziri Reychel Rivz, ta’lim vaziri Bridjit Filipson, mehnat vaziri Pet Makfadden va Yevropa Ittifoqi bilan aloqalar bo‘yicha vazir Nik Tomas-Simonds Starmerni qo‘llab-quvvatlamoqda.
Ularning fikricha, hozir yetakchilik uchun kurash boshlash “moliyaviy bozorlarga salbiy ta’sir ko‘rsatishi mumkin”.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.