Seshanba kuni dunyodagi eng yirik kriptovalyuta hisoblangan bitkoin 44 083 dollargacha ko‘tarilib, bir yarim yil ichida eng yuqori ko‘rsatkichga yetdi. Bu haqda Kazinform agentligi Reutersga tayanib xabar beradi.
FTX qulashi va kripto biznesidagi boshqa muvaffaqiyatsizliklardan so‘ng, Bitcoin narxi o‘tgan yilning oktyabr oyida keskin ko‘tarila boshladi. Bunga AQShda foiz stavkalarining pastroq bo‘lishi prognozi va ETF spot almashinuv fondini tasdiqlash haqidagi xabarlar asos bo‘ldi.
Kriptovalyuta bilan bog‘liq boshqa kompaniyalarning aksiyalari, shuningdek, birja fondlari (ETF) Bitcoin narxining oshishi bilan ko‘tarildi.
"Bitkoinning "fenomenal o‘sishini" omillar kombinasiyasi bilan izohlash mumkin", - dedi Deribitning tijorat direktori Lyuk Strayers.
U AQSh Qimmatli qog‘ozlar va birjalar komissiyasi (SEC) tez orada Bitcoin bozorini millionlab investorlar uchun ochib, spot birja fondi ETFni tasdiqlashi mumkinligini optimistik tarzda bashorat qildi. U, shuningdek, inflyasiyaning pasayishiga ishora qildi, bu esa markaziy banklarni stavkalarni pasaytirishga olib keldi, xavfli aktivlarni yanada jozibador qiladi.
Xatarli investisiyalar va oltin kabi foiz stavkalariga sezgir bo‘lgan boshqa aktivlar ham so‘nggi haftalarda o‘sdi. Bu bozorlarning AQSh Federal zaxira tizimi stavkalarni oshirishni tugatib, 2024 yil boshidan pasaytirishni boshlashi haqidagi taxminiga asoslandi.
"Investorlar Spot bitcoin ETF yanvar oyida SECga topshirish muddati va SEC izohlari asosida tasdiqlanishiga ishonchlari komil", - deb yozgan tadqiqotchi Matteo Greko.
Investorlar, shuningdek, dunyodagi eng yirik kriptovalyuta birjasi va kriptovalyuta bozorining asosiy o‘yinchisi bo‘lgan Binance ustidan AQShda olib borilgan ko‘p yillik jinoiy tergovning yakunlanishini olqishladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.