Biznesmen va Microsoft asoschisi Bill Geyts 20 yil ichida deyarli butun boyligini xayriya ishlariga berishga va’da berdi. Daromad uning Gates Foundation fondiga o‘tkaziladi. Bu haqda Geyts o‘z saytida ma’lum qildi, deya yozmoqda gazeta.uz.
«Men keyingi 20 yil ichida butun dunyo bo‘ylab odamlar hayotini saqlab qolish va yaxshilash uchun deyarli butun boyligimni Geyts jamg‘armasi orqali beraman. 2045 yil 31 dekabrda esa fond o‘z eshiklarini abadiy yopadi», — deb yozdi Geyts.
Geytsning aytishicha, xayriyaning aniq miqdori fond bozorlari va inflyasiyaga bog‘liq bo‘ladi, biroq u 200 milliard dollardan ortiq bo‘lishini kutmoqda.
«O‘lganimdan keyin odamlar men haqimda ko‘p gapiradi, lekin qat’iy qaror qildimki, „u boy o‘lgan“ ular orasida bo‘lmaydi. Odamlarga yordam berish uchun ishlatilishi mumkin bo‘lgan resurslarni o‘zimda ushlab turishim uchun hal qilish kerak bo‘lgan juda ko‘p dolzarb muammolar bor», — izohladi Geyts qarorini.
U boshqa badavlat kishilar ham undan o‘rnak olib, xayr-ehson qilish sur’ati va ko‘lamini oshirishiga umid bildirdi.
Jamg‘arma, Geytsning aytishicha, uchta maqsadni ko‘zlaydi: oldini olish mumkin bo‘lgan onalar va chaqaloqlar o‘limini tugatish, o‘limga olib keladigan yuqumli kasalliklarni yo‘q qilish va butun dunyo bo‘ylab yuz millionlab odamlarni qashshoqlikdan chiqarish.
Gates Foundation — 2000 yilda Bill Geyts va uning sobiq rafiqasi Melinda Geyts tomonidan asos solingan xususiy jamg‘arma, u dunyodagi uchinchi eng yirik xayriya jamg‘armasi hisoblanadi. Oxirgi 25 yil ichida fond vaksinalar ishlab chiqish va turli kasalliklarga qarshi kurashish uchun 100 milliard dollar ajratdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.