AQSh vise-prezidenti Germaniyadan jo‘nab ketishdan oldin “Germaniya uchun muqobil” partiyasi yetakchisi bilan uchrashdi
Vise-prezident Jeyms Devid Vensning vakili uning Alis Vaydel bilan uchrashgani va uchrashuv yarim soat davom etgani haqidagi ma’lumotni tasdiqladi. Qayd etilishicha, uchrashuvda Ukrainadagi urush, Germaniyaning ichki siyosati va so‘z erkinligi mavzulari muhokama qilingan.
Avvalroq AQSh vise-prezidenti Myunxen xavfsizlik konferensiyasida nutq so‘zlab, nemis siyosatchilarini "umumiy qadriyatlardan chekinish" va o‘z saylovchilari bilan ishlashni istamaslikda ayblagan edi. Vensning so‘zlariga ko‘ra, katta qismi “Germaniya uchun muqobil” (AfD) partiyasiga ovoz berayotgan nemis fuqarolarining fikri ham eshitilishi lozim.
Uning bu bayonoti Germaniyaning amaldagi kansleri Olaf Shols va XDI/XSI bloki yetakchisi Fridrix Mers tomonidan keskin tanqid qilindi. O‘ta o‘ng “Germaniya uchun muqobil” partiyasi Ukrainaga yordamni to‘xtatish va Rossiya bilan aloqalarni tiklash tarafdori hisoblanadi. Avvalroq partiyani ijtimoiy tarmoqlarda milliarder Ilon Mask ham qo‘llab-quvvatlagan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Хабарингиз бор, бугун Тимур Кападзе бошчилигидаги Ўзбекистон миллий терма жамоаси Жаҳон чемпионати-2026 саралаши доирасида Эрон терма жамоаси билан ўйнайди.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.