Qo‘shma Shtatlar prezidentining so‘zlariga ko‘ra, Vashington va Tehron “kelishuvga juda yaqin” turibdi.
"22 may kuni telefon orqali suhbatda Isroil bosh vaziri Binyamin Netanyahuga Eronning yadroviy ob’ektlariga zarba bermasligini aytdim. Men unga hozir buni qilish noo‘rinligini bildirdim, chunki biz Tehron bilan kelishuvga juda yaqinmiz", — dedi Tramp Oq uyda jurnalistlarga.
AQSh prezidentining fikricha, Eron yadroviy inqirozini “juda kuchli hujjat” yordamida va harbiy harakatlarsiz ham hal qilish mumkin, deb yozadi Axios.
Vashington Tehrondan yadroviy qurol ishlab chiqishdan to‘liq voz kechishni talab qilmoqda. Bir necha raund o‘tkazilgan muzokaralardan so‘ng Eron Qo‘shma Shtatlarning yadroviy dasturdan butunlay voz kechish talabi o‘rniga arab davlatlari va AQSh investisiyasi ishtirokida uranni boyitish bo‘yicha qo‘shma korxona tashkil etishni taklif qildi.
Ommaviy axborot vositalari ma’lumotiga ko‘ra, Isroil Eronning yadroviy ob’ektlariga zarba berish imkoniyatini ko‘rib chiqmoqda. CNN'ning xabar berishicha, 21 may kuni AQSh yangi razvedka ma’lumotlarini olgan va bu Isroil zarbasi ehtimoli “sezilarli darajada oshganini” ko‘rsatgan. CNN manbalaridan biri aytishicha, AQSh va Eron o‘rtasidagi yadroviy kelishuv istiqboli — Isroil norozi bo‘layotgan asosiy omillardan biri bo‘lib, bu zarba ehtimolini yanada oshirmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.