Oliy Majlis Senati Raisi Tanzila Narbayeva boshchiligida Korrupsiyaga qarshi kurashish milliy kengashining bugun Jizzax viloyati Sharof Rashidov tumanida bo‘lib o‘tgan sayyor majlisida viloyatda jinoyatchilik holati va korrupsiyaga qarshi kurashish borasida olib borilayotgan ishlar, mavjud muammolar va ularning asosiy sabablari tanqidiy muhokama qilindi.
Tahlillariga ko‘ra, viloyat bo‘yicha 2024-yil davomida 412 nafar shaxs tomonidan 303 ta, joriy yilning 1-choragida esa 88 nafar shaxs tomonidan 71 ta korrupsiyaga oid jinoyat sodir etilgan. Oqibatda 2024-yilda korrupsiyaviy jinoyatlar natijasida davlat va jamiyat manfaatlariga 86 mlrd so‘m zarar yetkazilgan.
Agentlik direktori Akmal Burxanov boshchiligidagi Respublika idoralararo ishchi guruhi tomonidan joriy yilning 21-26 aprel kunlari Jizzax shahar, Sharof Rashidov, Baxmal, G‘allaorol va Mirzacho‘l tumanlaridagi korrupsiya holati eng ko‘p yuzaga kelayotgan sog‘liqni saqlash, bandlik, bank, maktabgacha va maktab ta’limi, kadastr-qurilish sohalarida 60 dan ortiq obekt hamda mahallada o‘tkazilgan o‘rganishlar ham qator kamchilik va muammolarni yaqqol ochib berdi.
Majlisda Akmal Burxanov ushbu o‘rganish yakunlari bo‘yicha axborot berdi.
Mazkur sohalarda korrupsiyaga qarshi kurashish va uning oldini olish, shuningdek, unga imkon berayotgan shart-sharoitlarni barvaqt aniqlash va bartaraf etish ishlari yetarli darajada tashkil etilmaganligining guvohi bo‘ldik, xususan, fuqarolarga davlat xizmatlarini ko‘rsatish jarayonlarida "inson omili" ustuvor bo‘lib qolayotgani, ma’lumotlar ochiqligi ta’minlanmayotgani hamda tashkilotlarning tashkiliy-tashviqot ishlari qoniqarsiz darajada ekanligi ma’lum bo‘ldi.
- dedi A.Burxanov.
O‘rganishlar mobaynida kambag‘allikni qisqartirish va
bandlik sohasida 7 nafar, kadastr 5 nafar, qurilish 4 nafar, bank va sog‘liqni saqlash sohasida 1 nafar
dan xodim muqaddam
korrupsiyaga oid jinoyat sodir etgan
ligi uchun jinoiy javobgarlikka tortilganligi aniqlandi.
Shuningdek, tadbirkorlik faoliyati bilan shug‘ullanib kelayotgan 12 nafar davlat xizmatchisiga nisbatan Ma’muriy javobgarlik to‘g‘risidagi kodeksining 193⁴-moddasi asosida ma’muriy bayonnoma rasmiylashtirildi.
Aniqlangan kamchiliklar yuzasidan mutasaddi rahbarlarning shaxsiy javobgarligini belgilash, ijro intizomini oshirish va tegishli rahbarlarga nisbatan qat’iy choralar ko‘rish bo‘yicha Milliy kengashga taklif kiritildi.
Qayd etilgan masalalar yuzasidan sohalarga mas’ul bo‘lgan rahbarlar tomonidan tushuntirish berildi.
Majlisda
Sharof Rashidov tumanini “Korrupsiyadan xoli hudud
”ga aylantirishga oid alohida amaliy chora-tadbirlar belgilandi.
Muhokama yakuni bo‘yicha mas’ullar zimmasiga tegishli vazifalar yuklandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.