AQShning Ukrainaga harbiy yordami Donald Tramp inaugurasiyasidan ko‘p o‘tmay, Pentagon rahbari Pit Xegsetning og‘zaki buyrug‘iga binoan vaqtincha to‘xtatildi. Bu haqda Reuters agentligi ichki hujjatlar va Amerika ma’muriyatidagi manbalarga tayanib xabar berdi.
Reuters xabariga ko‘ra, AQSh transport qo‘mondonligi Ukrainaga ketayotgan artilleriya o‘q-dorilari va boshqa qurol-yarog‘larni olib ketayotgan 11 ta reysni to‘xtatish bo‘yicha buyruq olgan. Buyruq Pentagon rahbari idorasidan kelgan va yozma ravishda qayd etilmagan.
Agentlik manbalarining ta’kidlashicha, prezident Tramp bu qarordan bexabar edi. U 30 yanvar kuni Oq uyda Ukrainani qo‘llab-quvvatlash masalasini muhokama qilish uchun yig‘ilish o‘tkazgan bo‘lsa-da, yordamni to‘xtatish bo‘yicha hech qanday buyruq bermadi.
Ta’minot to‘xtatilgandan so‘ng, logistikani muvofiqlashtirish bilan shug‘ullanadigan Kiyev va Polsha vakillari Vashingtonga shoshilinch so‘rovlar yuborishni boshladilar. Biroq Oq uy, Pentagon va Davlat departamenti blokirovkani kim boshlagani va bu doimiy bo‘ladimi-yo‘qligini tushuntira olmadi.
Parvozlar bir hafta ichida qayta tiklandi. Jurnalistlarning so‘roviga javoban Oq uy Pentagon rahbari go‘yoki prezidentning buyruqlarini bajarayotganini aytdi. Biroq, buyurtmaning bunday tez bekor qilinishi sabablari tushuntirilmagan.
Reuters qayd etishicha, sodir bo‘lgan voqea ma’muriyat ichidagi tartibsizlik va milliy xavfsizlik masalalari bo‘yicha qaror qabul qilish tizimining tartibsiz ishlashini ko‘rsatadi. Manbalarga ko‘ra, Pentagon ichida kelishmovchilik va noaniqlik hukm surgan.
Keyinchalik, mart oyida, Jo Bayden davrida tasdiqlangan Ukrainaga yordam yetkazib berish rasman to‘xtatildi. Oq uy 4 mart kuni muzlatish haqida e’lon qildi va etkazib berish 11 martda qayta tiklanishini aytdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.