Xivadagi Deshon qal’a (Tashqi qal’a) Ichan qal’aga (ichki qal’a) o‘xshash sayyohlik maskaniga aylanadi. Uning vayron bo‘lgan devori qayta tiklanadi va u ko‘kalamzorlashtirilgan hudud va dam olish maskani sifatida xalqqa qaytariladi, deb xabar qildi Ekologiya, atrof-muhitni muhofaza qilish va iqlim o‘zgarishi vazirligi.
1842 yilda Xiva xoni Olloqulixon buyrug‘i bilan qurilgan Deshon qal’a bugun xaroba ahvolda. 6200 m qal’a devorining 2000 m qismi butunlay vayron bo‘lgan, yana 2500 m qismi esa yaroqsiz holatda. Bundan tashqari, ko‘p yillar davomida devor atrofida ko‘plab noqonuniy qurilishlar bo‘lib, harakatlanish uchun deyarli bo‘sh joy qolmagan, deyiladi xabarda.
Deshon qal’ani saqlab qolish maqsadida Xiva shahrining Shixlar mahallasidan 55 ta turar joy va noturar joy binolarini boshqa hududlarga ko‘chirish rejalashtirilgan. Ularning o‘rniga daraxt ko‘chatlari ekilib, obodonlashtirish, ko‘kalamzorlashtirish ishlari olib boriladi.
Devor milliy me’morchilik an’analari va tarixiy qiyofaga mos ravishda qayta tiklanadi. Devor bo‘ylab kengligi 1,5−2 m bo‘lgan piyodalar xiyoboni yaratiladi. Tutash joylashgan Shixlar va Angarik mahallalarida zamonaviy sayyohlik majmuasi quriladi.
Ichan qal’a O‘zbekistonning eng diqqatga sazovor joylaridan biri bo‘lib, YUNESKOning Butunjahon merosi ro‘yxatiga kiritilgan. Qal’a hududida 58 ta madaniy meros ob’ekti va arxeologik yodgorlik, 28 dan ortiq ekspozisiya, 56,7 mingga yaqin tarixiy ashyo va buyum, shuningdek, 174 ta hunarmandchilik do‘koni mavjud.
2024 yilda qal’aga 1 millionga yaqin xorijiy va 3,5 million mahalliy sayyoh tashrif buyurgan. 2025 yilda 2 million xorijiy va qariyb 5 million mahalliy sayyoh kelishi kutilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.