1 noyabr kuni Fransiya prezidenti Ostonaga rasmiy tashrif bilan keldi. Qozog‘iston prezidenti Qosim-Jomart To‘qayev matbuot anjumanida Fransiyani “asosiy va ishonchli hamkor” deb atadi. Emmanuel Makron bunga javoban To‘qayevga G‘arbning Rossiyaga qarshi sanksiyalariga rioya qilgani uchun minnatdorchilik bildirdi.
Prezidentlar uchrashuvidagi ustuvor mavzulardan biri energetika sohasi bo‘ldi.
Makron 2 noyabr kuni Samarqandda O‘zbekiston prezidenti Shavkat Mirziyoyev bilan muzokaralar o‘tkazdi. Bu Fransiya Prezidentining so‘nggi 30 yil ichida ushbu mamlakatga ilk rasmiy tashrifidir.
Muzokaralar yakunida Mirziyoyev dunyodagi eng yirik uran va yadro yoqilg‘isi ishlab chiqaruvchilardan biri bo‘lgan Fransiyaning Orano kompaniyasi rahbari Klod Imoven bilan uchrashdi.
Makronning tashrifi Markaziy Osiyo davlatlarining mintaqada yuz yildan ortiq hukmronlik qilib kelayotgan Rossiya bilan munosabatlarida “chuqur o‘zgarishlar” sodir bo‘lgan bir vaqtda bo‘ldi, deya ta’kidladi ostonalik siyosatshunos Do‘sim Satpayev BBC nashriga bergan intervyusida.
Uning so‘zlariga ko‘ra, Ukrainada urush boshlanganidan keyin Rossiyaning Markaziy Osiyodagi ta’siri zaiflasha boshlagan. “Harbiy hamkorlik kamaydi. Markaziy Osiyo davlatlari hukumatlari bu haqda ochiq gapirmayapti, lekin shunday bo‘lmoqda”, — deya fikr bildirdi siyosatshunos.
Avvalroq Makron atrofidagi manbalar Bloomberg nashriga Fransiya prezidentining safari sabablaridan biri sobiq Sovet respublikalarini Rossiyaga qaramlikdan chiqib ketishga ko‘ndirish ekanini aytgan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Олимлар бундан радиация нафақат тирик мавжудотларни йўқ қилиши, балким уларнинг организмида кутилмаган эволюция жараёнларни қўзғатиши ҳам мумкин, деган хулосага келишмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трампнинг Украина нодир ер ресурсларига Киев учун ҳақоратли шартлар асосида кириш ҳаракатларига ва Россиянинг Трамп билан савдолашишда ўз захираларидан фойдаланишга интилиши фонида сенсацион ҳодиса юз берди.
Вазирлик томонидан қайд этилганидек, мамлакатда амалга оширилаётган бундай янгиликлар табиий компонентлар асосидаги юқори сифатли дори воситалари орқали биофармацевтика саноатини ривожлантириш имконини беради.
Шифокорларнинг саъй-ҳаракатларига қарамай, юз, бўйин, қўл, оёқ ва сон қисмларидан куйиш жароҳатларини олган икки бола ҳам вафот этди, дейилади хабарда.
Трампнинг йирик божлар жорий этиши жаҳон бозорларининг кескин пасайишига сабаб бўлди, деб хабар бермоқда Bloomberg. Дунёнинг энг бадавлат 500 кишиси бир кунда уларнинг бойлиги 208 миллиард долларга камайганини кўрди, ярмидан кўпи ўртача 3,3 фоизга камайган.
“Репорт” нинг хабар беришича , бу ҳақда Австрия ташқи ишлар вазирлиги раҳбари Беате Майнл-Райзингер ҳамда Германия ташқи ишлар вазирлигининг Европа ва иқлим масалалари бўйича давлат вазири вазифасини бажарувчи Анна Люрман баёнот берди.
Генри Киссинжернинг ушбу сўзлари АҚШнинг янги божларида ўз аксини топди. Америка ўзининг азалий ҳамкорлари — Япония ва Жанубий Кореяга ва НАТО давлатларига қарши улкан божлар киритди.
"Европа таажжубда, Доналд Трамп Россияни улар учун хавф деб ҳисобламаса, нима учун NATO аъзоларидан Ялпи ички маҳсулотларнинг 5 фоизини мудофаа харажатларига сарфлашни талаб қилмоқда?"