AQSh prezidenti Donald Tramp unga qarshi yangi tariflarni joriy qilish orqali "Xitoyning muzokaralar kuchini noto‘g‘ri hisoblab chiqdi va kam baholadi". Bu haqda xorvatiyalik iqtisodchi Mladen Vedrish payshanba kuni mahalliy N1 telekanaliga bergan intervyusida ma’lum qildi.
"Boshqa barcha mamlakatlar bilan solishtirganda, Xitoy alohida hikoya. U kuchli va bosimga nisbatan sezgir emas", dedi u. "Xitoy sezilarli darajada o‘sdi va o‘sishda davom etmoqda", - deya qo‘shimcha qildi olim.
Pekin o‘zining qonuniy huquqlari va manfaatlarini himoya qilish uchun Qo‘shma Shtatlardagi import bojlari so‘nggi paytlarda oshirilganidan so‘ng tezkor va qat’iy qarshi choralar ko‘rdi. Chorshanba kuni Xitoy hukumati Qo‘shma Shtatlardan import qilinadigan mahsulotlarga qo‘shimcha tariflarni 84 foizgacha oshirishi, olti Amerika kompaniyasini ishonchsiz tashkilotlar ro‘yxatiga qo‘shishi va 12 Amerika yuridik shaxsini eksport nazorati ro‘yxatiga qo‘shishini e’lon qildi.
Iqtisodchiga ko‘ra, chorshanba kuni to‘satdan ko‘pchilik davlatlar uchun tariflarni 90 kunga to‘xtatib qo‘ygan Tramp, mamlakatlar qulayroq shartlar bilan muzokaralar olib borish uchun saf tortayotganini aytgan, fond bozori bosimi tufayli o‘z fikridan qaytishga majbur bo‘lgan.
Tramp tariflardan foydalanib, boshqa davlatlar bilan muzokaralar olib borish shartlarini yaxshilashga harakat qilgan, deb hisoblaydi Vedrish.
"Xorvatiyaga kelsak, biz bilvosita oqibatlarga olib kelishimiz mumkin, o‘sishimizning uchdan bir qismi Amerika tariflari tufayli zarar ko‘rishi mumkin", - deya ogohlantirdi u.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Эстония ҳарбий-денгиз кучлари ва НАТО авиацияси Болтиқ денгизида Россия портига йўл олган Габон байроғи остидаги нефть танкерини қўлга олишга уриниш қилди. Воқеа Фин қўлтиғи сувларида юз берди.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.
Нашр мухбири маълумот беришича, Истанбулдаги музокараларда Россия делегацияси, жумладан Владимир Мединский, Украина томонига Харкив ва Суми областларини босиб олиш билан таҳдид қилган.
АҚШ 2025 йил охирига қадар Европа қитъасидаги ҳарбий контингентини қисқартириш бўйича музокараларни бошлайди. Бу ҳақда НАТОдаги АҚШ доимий вакили Мэттю Уитакер маълум қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони, Қатар ва Бирлашган Араб Амирликларига (БАА) қилган ташрифлари натижасида Америка иқтисодиётига 12-13 триллион доллар миқдорида сармоя киритиш бўйича келишувларга эришилганини маълум қилди.
Нодавлат ташкилот ҳисоботига биноан, 2022 йил 24 февралдан буён Россия қуролли кучлари Украинанинг 25 та меҳмонхонасига 31 марта ҳужум қилган. Ушбу меҳмонхоналар асосан фронт чизиғига яқин ҳудудларда - Харков, Донетск, Днепропетровск, Одесса ва Киевда жойлашган.
Сотувчи М.О. фуқаро Р.М.га кучли таъсир қилувчи дори воситасини шифокор рецептисиз сотган вақтида ушланиб, ундан 13 турдаги дори воситалари ва тиббий буюмлар ашёвий далил сифатида олинган.
Президент Маҳмуд Аббос таъкидлашича, мамлакат ичкариси ва ташқарисидаги фаластинлик қочқинлар сони 7 миллион кишига етди. Бу ҳақда WAFA агентлиги хабар берди.
Президент Маҳмуд Аббос таъкидлашича, мамлакат ичкариси ва ташқарисидаги фаластинлик қочқинлар сони 7 миллион кишига етди. Бу ҳақда WAFA агентлиги хабар берди.
ТИВ матбуот котиби Георгий Тихий шундай деди: Путин Зеленский билан Истанбулда учрашиш ва урушни тўхтатиш бўйича жиддий музокара ўтказиш ўрнига, Россиядан фақат шахсий ҳақоратлар эшитилмоқда.
Европа Иттифоқи Ҳарбий қўмитаси раҳбари Роберт Бригер маълум қилишича, ҳозирда Европа Иттифоқида Россия нефтини ташиётган танкерларни ушлаб қолиш операциясини бошлаш учун етарли ресурслар мавжуд эмас.
Бу ҳақда Россия туроператорлари ассоциацияси директори Майя Ломидзе “Марказий Осиёга Uzbekistan Airways қанотларида” биринчи йиллик форумида айтиб ўтди.
Украина президенти Володимир Зеленский Россия назоратидаги вақтинча оккупация қилинган ҳудудлар бўйича ҳеч қандай юридик тан олиш бўлиши мумкин эмаслигини қатъий таъкидлади.