So‘nggi ikki hafta ichida 1600 dan ortiq kishi Germaniyaga kirishda rad javobini oldi.
Bu haqda Germaniyaning Focys jurnali mamlakat Ichki ishlar vazirligi ma’lumotlariga tayanib xabar berdi.
May oyi boshida Germaniya ichki ishlar vaziri Aleksandr Dobrindt mamlakatning quruqlik chegaralarida nazoratni kuchaytirish haqida e’lon qilgan edi. Dobrindtning so‘zlariga ko‘ra, bu raqam uning vazifaga kirishishidan avvalgi davrga nisbatan 45 foizga ko‘p.
"Hozirgi raqamlar shundan dalolat beradiki, kuchaytirilgan chegara nazorati samara bermoqda", — dedi vazir jurnalga bergan intervyusida. Shu bilan birga, u bu choralar doimiy bo‘lmasligi kerakligini va "zaif guruhlar" uchun istisnolar amalga oshirilishini qayd etgan.
Germaniyaga qo‘shni davlatlarning ayrimlari ushbu choralarni tanqid qilgan. Shveysariya hukumati Berlin mazkur choralarni oldindan maslahatlashmasdan joriy etganidan "afsusda ekanini" bildirdi.
"Bu hech qanday ma’noga ega bo‘lmagan harakat. Yevropa Ittifoqining ichki emas, balki tashqi, ya’ni Polshaning sharqiy chegarasi kabi chegaralarini mustahkamlash zarur", — deya munosabat bildirdi Polsha bosh vaziri Donald Tusk.
Germaniya parlamentida muxolifatda bo‘lgan “Yashillar” partiyasi Ichki ishlar vazirini chegaralarda tartibsizliklarni yuzaga keltirganlikda aybladi. Partiya vazirlikka rasmiy so‘rov yuborib, Germaniyaga kirishning yangi qoidalari aniq tushuntirilishini talab qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Исроил хавфсизлик хизматлари вакилининг "Fox News"га билдиришича, махсус чоралар орқали улар Эрон қўмондонлари ҳақида кўпроқ маълумот тўплаб, бу маълумотлар асосида уларнинг ҳаракатини бошқаришга муваффақ бўлишган.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.