Shimoliy Makedoniyada 61 yoshida birinchi farzandini dunyoga keltirgan ayol mamlakatdagi “eng keksa ona” bo‘ldi. Bu haqda Anadolu agentligi xabar berdi.
Kirill va Mefodiy universiteti qoshidagi akusherlik va ginekologiya klinikasi direktori Irena Papestyeva jurnalistlarga 61 yoshli ayol birinchi farzandini dunyoga keltirganini aytdi.
Uning ta’kidlashicha, ayol "mamlakatning eng keksa ayoli" unvonini olgan
“Tibbiyot olamida chegara yo‘q. Petar ismli chaqaloqning vazni 2,3 kg, bo‘yi 48 sm”, – deydi direktor.
Uning so‘zlariga ko‘ra, homiladorlik ekstrakorporalli urug‘lantirish orqali o‘tgan va bu Shimoliy Makedoniyada birinchi marta sodir bo‘lmoqda.
“Mamlakatimizning barcha hududlaridan ayollar homiladorlik jarayonini qiziqish bilan kuzatishdi. Ayol homiladorlikning 36-haftasida universitet klinikasida tug‘di. Ona va bolaning ahvoli qoniqarli deb baholanmoqda”, – dedi Papestyeva.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Олдин имтиёз фақат В2 ва ундан юқори даражалар учун берилар эди, энди қоидалар В1 даражасига ҳам кенгайтирилди: у чет тилидан 75% балл беради, В2 ва ундан юқори эса 100%.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.
Айниқса, ер остида ноқонуний қурилган туннеллар ёки бошқа инфратузилмалардан фойдаланиб чегарани кесиб ўтиш оғирлаштирувчи ҳолат сифатида белгиланмоқда.