Germaniyaning sobiq kansleri Angela Merkel noqonuniy migrasiyaga qarshi kurash tufayli Yevropa qulash xavfi ostida qolishi mumkinligidan xavotir bildirdi.
Bu haqda Politico nashri xabar bermoqda.
Amaldagi Germaniya hukumati joriy etgan chegara nazoratini kuchaytirishga qarshi gapirar ekan, u migrasiya muammosini hal qilishda umumevropa yondashuvi zarurligini ta’kidladi.
"O‘ylashimcha, biz Germaniya-Avstriya yoki Germaniya-Polsha chegarasida noqonuniy migrasiyani yengib chiqa olmaymiz", dedi u.
Merkelning fikricha, alohida davlatlarning bir tomonlama qadamlari Yevropaning harakat erkinligi uchun qimmatga tushishi mumkin. Shu munosabat bilan u noqonuniy migrasiyaga qarshi kurashish yo‘llarini birgalikda izlashga chaqirdi. “Aks holda, Yevropa qanday qulashini kuzatishga majbur bo‘lishimiz mumkin”, deb ogohlantirdi sobiq kansler.
Eslatib o‘tamiz, XDS/XSS bloki vakili bo‘lgan kansler Fridrix Mers boshchiligidagi hukumat almashganidan keyin Germaniya Avstriya va Polsha bilan quruqlikdagi chegaralarida nazoratni kuchaytirdi. Qo‘shimcha 3000 nafar polisiyachi chegaradosh viloyatlarga jo‘natildi.
7 may kuni yangi qoidalar kuchga kirdi, unga ko‘ra, Yevropa Ittifoqining boshqa davlatidan boshpana so‘rab murojaat qilgan muhojirlarga Germaniyaga kirish taqiqlanadi. Biroq, homilador ayollar, bolalar va boshqa zaif guruhlar ushbu cheklovlardan ozod qilingan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ижтимоий тармоқларда Пентагоннинг бир пости муҳокама қилинмоқда: Америка байроғи кунига бағишланган расмда тасодифан Россиянинг уч рангли байроқлари жойлаштирилган.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.