Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti (JSST) mablag‘ yetishmasligi sababli xodimlarini qisqartirishga va bo‘limlar sonini 76 tadan 34 taga qisqartirishga majbur bo‘lmoqda. Bu haqda JSST bosh direktori Tedros Adhanom Gebreyesus 19-may kuni Bosh sog‘liqni saqlash assambleyasining 78-sessiyasi ochilishida ma’lum qildi .
“Ustuvorlikni belgilash natijasida shtabning yangi takomillashtirilgan tuzilmasi ishlab chiqilib, ijroiya boshqaruv jamoasi 14 nafardan 7 nafarga, boshqarmalar soni esa 76 nafardan 34 nafarga qisqartirildi”, — dedi u.
JSST kelasi ikki yil ichida 500 million dollarlik byudjet taqchilligiga duch keladi, dedi u. Tashkilot rahbarining ta’kidlashicha, AQSh moliyalashtirishni to‘xtatganligi sababli kamida 70 mamlakatda bemorlar davolanishdan mahrum, sog‘liqni saqlash muassasalari yopilmoqda, tibbiyot xodimlari o‘z ishlarini yo‘qotmoqda va odamlar sog‘liqni saqlash xarajatlari oshishiga duch kelishmoqda.
Qo‘shma Shtatlar JSSTning eng yirik moliyalashtiruvchisi (har yili jami moliyalashtirishning 18%). Donald Trampning 2025-yil yanvarida inaugurasiyadan keyingi birinchi farmoyishlaridan biri Qo‘shma Shtatlarni JSST tarkibidan chiqarish bo‘lib, uni “COVID-19 pandemiyasiga qarshi noto‘g‘ri munosabatda bo‘lish” va “zarur islohotlarni amalga oshira olmayotganlikda” ayblagan.
Keyin JSST yangi ishga qabul qilishni, investisiyalarni va cheklangan sayohatlarni to‘xtatdi. JSST 55 yoshdan oshgan xodimlarga to‘rt oylik maosh bilan ixtiyoriy ravishda erta nafaqaga chiqish imkoniyatini taklif qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ижтимоий тармоқларда Пентагоннинг бир пости муҳокама қилинмоқда: Америка байроғи кунига бағишланган расмда тасодифан Россиянинг уч рангли байроқлари жойлаштирилган.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.