Hindiston shimolidagi shifoxonalardan birining neonatal reanimasiya bo‘limida yong‘in kelib chiqdi. Natiajada o‘n nafar endi tug‘ilgan chaqaloq kuyib yoki achchiq tutundan bo‘g‘ilib jon berdi. Ushbu fojiali xabarni “Fox News” telekanali tarqatgan.
Yong‘in juma kuni kechqurun Uttar Pradesh shtati markazi Laknaudan 180 mil janubi-g‘arbda joylashgan Jansi tumanidagi Maharani Lakshmiboy tibbiyot kollejida sodir bo‘ldi.
O‘t o‘chiruvchilar yetib kelganda xonani alanga va tutun qoplagan edi. Qutqaruvchilar chaqaloqlar yoniga borish uchun derazalarni yorib o‘tishga majbur bo‘ldi. Guvohlar aytishicha, amaliyot yong‘in chiqqandan, taxminan, 30 daqiqa o‘tib boshlangan va evakuasiya jarayonini kechiktirgan.
– Favqulodda yordam xodimlari halokat vaqti palatada yotgan 49 chaqaloqdan 38 nafarini qutqara oldi, – deydi shtat Bosh vaziri o‘rinbosari Brajesh Pathak. – Jarohatlanganlarning 17 nafari turli klinika va xususiy shifoxonalarda davolanmoqda. Hozircha marhum go‘daklardan yetti nafarining shaxsi aniqlangan.
Yong‘in sababi hamon noma’lum. Uttar Pradesh Bosh vaziri Yogi Adityanath voqea yuzasidan surishtiruv o‘tkazishni buyurdi.
Oradan biroz o‘tib, mamlakat Bosh vaziri Narendra Modi “yurakni vayron qiluvchi” voqea yuzasidan munosabat bildirdi.
– Begunoh farzandlarini yo‘qotganlarga chuqur hamdardlik bildiraman va xudodan ularga bu ulkan yo‘qotishni ko‘tarish uchun kuch berishini so‘rayman, – deb yozdi u ijtimoiy tarmoqdagi sahifasida.
Baxtsiz hodisa shifoxonada ko‘rilgan xavfsizlik choralari haqida savollar tug‘dirmoqda. Jonlantirish bo‘limida o‘rnatilgan yong‘in signalizasiyasi, ota-onalar va guvohlar aytishicha, yong‘in payti faol ishlamagan. Kasalxona xodimlari tutun va yong‘in belgilarini ko‘rgandan keyingina harakatga tushgan.
– Agar xavfsizlikdan ogohlantiruvchi tizim ishlaganda, biz tezroq harakat qilib, ko‘proq odamlar hayotini saqlab qolishimiz mumkin edi, – degan yangi farzandidan ayrilgan ota Naresh Kumar.
Juda ko‘p yong‘in kuzatiladigan Hindistonda qurilish va xavfsizlik me’yorlari quruvchilar va aholi tomonidan tez-tez buziladi. Mamlakatda noto‘g‘ri texnik xizmat ko‘rsatish va yong‘inga qarshi tegishli vositalar yetishmasligi ham aksar holatlarda o‘limga olib keladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.
Исроил “Ам Калави” операцияси доирасида Эрон ҳудудида махфий дрон (БПЛА) базасини яратди. Israel Hayom нашрининг хабар беришича, “Ам Калави” операцияси бир неча йиллар давомида тайёрланган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.