Buyuk Britaniyaning Yevropa Ittifoqidan chiqishi (Brexit) mamlakat iqtisodiyotiga har yili 100 milliard funt sterling (124 milliard dollar) zarar keltiradi, chunki Birlashgan Qirollik kamroq sarmoya, yo‘qotilgan xodimlar va savdo daromadlarini oladi. Bu haqda Bloomberg xabar bermoqda.
Agentlik ma’lumotlariga ko‘ra, agar mamlakat Yevropa Ittifoqidan chiqmaganida, 2022 yil uchun Britaniya yalpi ichki mahsuloti hajmi 4 foizga ko‘p bo‘lar edi. Bundan tashqari, Qirollik Yevropa Ittifoqi davlatlaridan 370 mingga yaqin ishchisini yo‘qotdi.
"Buyuk Britaniya 2016 yilda Yevropa Ittifoqidan chiqish uchun ovoz berganida o‘ziga zarar yetkazdimi? Bugungi kunga kelib olingan dalillar ham shunday ekanidan dalolat beradi", - deydi iqtisodchilar Ana Andrade va Den Xanson.
O‘tgan dekabr oyida Independent gazetasi Londonda joylashgan Yevropa islohoti markazi (CER) tadqiqot markazining tadqiqotiga tayanib, Buyuk Britaniya Yevropa Ittifoqidan chiqish qarori tufayli 2022 yilning iyuniga qadar 33 milliard funt sterling (41 milliard dollar) yo‘qotganini xabar qilgan edi.
Eslatib o‘tamiz, Buyuk Britaniyaning Yevropa Ittifoqidan chiqishi bo‘yicha referendum 2016 yilda bo‘lib o‘tgan edi. Brexit tarafdorlari referendumda 51,9% ovoz bilan g‘alaba qozongan bo‘lsa, 48,1% qarshi chiqqan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.