Buyuk Britaniyaning Yevropa Ittifoqidan chiqishi (Brexit) mamlakat iqtisodiyotiga har yili 100 milliard funt sterling (124 milliard dollar) zarar keltiradi, chunki Birlashgan Qirollik kamroq sarmoya, yo‘qotilgan xodimlar va savdo daromadlarini oladi. Bu haqda Bloomberg xabar bermoqda.
Agentlik ma’lumotlariga ko‘ra, agar mamlakat Yevropa Ittifoqidan chiqmaganida, 2022 yil uchun Britaniya yalpi ichki mahsuloti hajmi 4 foizga ko‘p bo‘lar edi. Bundan tashqari, Qirollik Yevropa Ittifoqi davlatlaridan 370 mingga yaqin ishchisini yo‘qotdi.
"Buyuk Britaniya 2016 yilda Yevropa Ittifoqidan chiqish uchun ovoz berganida o‘ziga zarar yetkazdimi? Bugungi kunga kelib olingan dalillar ham shunday ekanidan dalolat beradi", - deydi iqtisodchilar Ana Andrade va Den Xanson.
O‘tgan dekabr oyida Independent gazetasi Londonda joylashgan Yevropa islohoti markazi (CER) tadqiqot markazining tadqiqotiga tayanib, Buyuk Britaniya Yevropa Ittifoqidan chiqish qarori tufayli 2022 yilning iyuniga qadar 33 milliard funt sterling (41 milliard dollar) yo‘qotganini xabar qilgan edi.
Eslatib o‘tamiz, Buyuk Britaniyaning Yevropa Ittifoqidan chiqishi bo‘yicha referendum 2016 yilda bo‘lib o‘tgan edi. Brexit tarafdorlari referendumda 51,9% ovoz bilan g‘alaba qozongan bo‘lsa, 48,1% qarshi chiqqan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.