Avstraliya Xitoyning DeepSeek sun’iy intellektidan davlat tasarrufidagi barcha qurilmalarda foydalanishni rasman taqiqladi. Shaxsiy gadjetlarga nisbatan cheklovlar hali joriy etilmagan, biroq hukumat bu texnologiya milliy xavfsizlikka jiddiy tahdid solishi mumkinligi haqida ogohlantirdi.
«Hukumat milliy xavfsizlik va mamlakat manfaatlarini himoya qilish uchun tezkor va qat’iy chora ko‘rmoqda», — dedi Avstraliya ichki ishlar vaziri Toni Berk.
DeepSeek – bu 2025 yil 10 yanvarda taqdim etilgan xitoylik ChatGPT analogidir. Ishlab chiquvchilarning ta’kidlashicha, u g‘arbiy raqobatchilardan qolishmaydi, ammo ishlab chiqarish narxi ancha arzon. Biroq kiberxavfsizlik bo‘yicha mutaxassislar foydalanuvchilarning barcha ma’lumotlari Xitoy serverlarida saqlanishi mumkinligidan ogohlantirmoqda.
Avstraliyalik kiberxavfsizlik bo‘yicha ekspert Dana Makkayning tushuntirishicha, DeepSeek orqali to‘plangan ma’lumotlar nafaqat jinoyatlarni tergov qilish, balki iqtisodiy josuslik maqsadida ham ishlatilishi mumkin.
Bundan tashqari, DeepSeek Xitoyda qattiq senzura ostida ishlaydi. Masalan, u 1989 yil Tyannanmen maydonidagi voqealar, Si Szinpin yoki Madaniy inqilob haqida savollarga javob bermaydi.
DeepSeek'ning Avstraliyada taqiqlanishi Xitoy texnologiyalarini cheklash siyosatining davomidir. 2018 yilda Avstraliya Huawei va ZTE kompaniyalarini o‘zining 5G infratuzilmasidan chiqarib tashlagan, 2023 yilda esa TikTok'ni potensial xavf sifatida tan olgan edi. Endi AQSH, Fransiya, Irlandiya va Janubiy Koreya ham DeepSeek'ni cheklash choralarini ko‘rib chiqmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
Эстония ҳарбий-денгиз кучлари ва НАТО авиацияси Болтиқ денгизида Россия портига йўл олган Габон байроғи остидаги нефть танкерини қўлга олишга уриниш қилди. Воқеа Фин қўлтиғи сувларида юз берди.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.
Нашр мухбири маълумот беришича, Истанбулдаги музокараларда Россия делегацияси, жумладан Владимир Мединский, Украина томонига Харкив ва Суми областларини босиб олиш билан таҳдид қилган.
АҚШ 2025 йил охирига қадар Европа қитъасидаги ҳарбий контингентини қисқартириш бўйича музокараларни бошлайди. Бу ҳақда НАТОдаги АҚШ доимий вакили Мэттю Уитакер маълум қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони, Қатар ва Бирлашган Араб Амирликларига (БАА) қилган ташрифлари натижасида Америка иқтисодиётига 12-13 триллион доллар миқдорида сармоя киритиш бўйича келишувларга эришилганини маълум қилди.
Нодавлат ташкилот ҳисоботига биноан, 2022 йил 24 февралдан буён Россия қуролли кучлари Украинанинг 25 та меҳмонхонасига 31 марта ҳужум қилган. Ушбу меҳмонхоналар асосан фронт чизиғига яқин ҳудудларда - Харков, Донетск, Днепропетровск, Одесса ва Киевда жойлашган.
Сотувчи М.О. фуқаро Р.М.га кучли таъсир қилувчи дори воситасини шифокор рецептисиз сотган вақтида ушланиб, ундан 13 турдаги дори воситалари ва тиббий буюмлар ашёвий далил сифатида олинган.
Президент Маҳмуд Аббос таъкидлашича, мамлакат ичкариси ва ташқарисидаги фаластинлик қочқинлар сони 7 миллион кишига етди. Бу ҳақда WAFA агентлиги хабар берди.
ТИВ матбуот котиби Георгий Тихий шундай деди: Путин Зеленский билан Истанбулда учрашиш ва урушни тўхтатиш бўйича жиддий музокара ўтказиш ўрнига, Россиядан фақат шахсий ҳақоратлар эшитилмоқда.
Европа Иттифоқи Ҳарбий қўмитаси раҳбари Роберт Бригер маълум қилишича, ҳозирда Европа Иттифоқида Россия нефтини ташиётган танкерларни ушлаб қолиш операциясини бошлаш учун етарли ресурслар мавжуд эмас.