21 fevral kuni Qo‘shma Shtatlar Ukrainaga qazilma boyliklar bo‘yicha kelishuv loyihasining yangi tahririni topshirdi, ayrim shartlar avvalgi tahrirga qaraganda kuchaytirildi. Bu haqda The New York Times yozdi.
Hujjat Ukrainaga tabiiy resurslar, jumladan, foydali qazilmalar, gaz va neftdan, shuningdek, portlar va boshqa infratuzilmalardan olinadigan daromadning yarmidan AQSh foydasiga voz kechishni nazarda tutadi.
Xuddi shu talab 14 fevraldagi avvalgi tahrirda ham mavjud edi. Yangi versiyada tushum 100 foizi AQShga tegishli bo‘lgan jamg‘armaga yo‘naltirilishi ko‘rsatilgan. Ukraina ushbu jamg‘armaga uning hajmi 500 milliard dollarga yetguncha o‘z hissasini qo‘shib borishi kerak.
Qayd qilinishicha, tomonlarning jamg‘armaga badallari quyidagi nisbatda bo‘linadi: Ukraina tomoni kelgusida olinadigan daromadlarning uchdan ikki qismini, Amerika tomoni esa qurol ko‘rinishida taqdim etgan uchinchi qismini hissa sifatida qo‘shadi. Ukraina jamg‘arma hajmini qayta ko‘rib chiqishni va uning mablag‘lari faqat mamlakatga sarmoya kiritish uchun ishlatilishi to‘g‘risida kelishuv imzolashni taklif qilmoqda.
Oldingi variantda 500 milliard dollar haqida aytilmagan edi. AQSh prezidenti Donald Tramp Kiyevning Vashington oldidagi majburiyatlarini shu miqdorga baholagan. Bu AQSh tomonidan taqdim etilgan harbiy va moliyaviy yordamga tegishlimi yoki kelajakdagi yordamga ham tegishlimi, aniq emas.
Yangi loyihada, Rossiya tomonidan nazorat qilinadigan hududlardan olinadigan daromadlar to‘g‘risidagi band ham bor. Agar Ukraina ularni qaytara olsa, dromadlarni baham ko‘rishiga to‘g‘ri keladi. Bu yerlardan jamg‘armaga tushadigan daromad ulushi 66 foizni tashkil etishi kutilmoqda. Hujjatda, shuningdek, Qo‘shma Shtatlar tushgan mablag‘ning bir qismini Ukrainani urushdan keyingi tiklash uchun qayta sarmoya qilishi mumkinligi aytiladi.
Kelishuvda AQSh Ukrainaga qanday xavfsizlik kafolatlarini berishga tayyorligi aytilmagan. Ushbu nuqta loyihaning birinchi versiyasida ham yo‘q edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
"Биз украиналиклар билан очиқ ва қийин мунозараларда 22 та ўта аниқ шартларни таклиф қилдик ва биз жуда кучли позицияда эканлигимизга ишонамиз", деди Келлог.
“Ҳайдовчи ҳаракат қоидаларини бузиб, юқори тезликда ҳаракатланган. Оқибатда ўзидан олдинда бўлган автомашинани қувиб ўтаётганда йўл четига чиқиб кетиб, ағдарилган.
"Биз Канада билан нима бўлишидан қатъий назар дўст бўламиз. Канаданинг мен учун алоҳида ўрни бор. "Канаданинг мудофаа харажатларини ошириш қарорини олқишлайман", - дея хулоса қилди АҚШ президенти.
Бу ҳақда Покистон армияси матбуот хизмати вазифасини бажарувчи Хизматлараро жамоатчилик билан алоқалар (ИСПР) бош директори генерал-лейтенант Аҳмад Шариф Чаудри маълум қилди, дея хабар беради Pakistan Daily нашри.
2038-йилга келиб Франция ҳарбий-денгиз кучлари иккита ядро реакторига эга ва сиғими 78 минг тонна бўлган самолёт ташувчи кемани олишни режалаштирмоқда. Самолёт ташувчининг узунлиги 310 м, кенглиги 85 м бўлади. Унинг ҳаво гуруҳи ҳар хил турдаги 40 дан ортиқ самолётлардан иборат бўлади. Ҳаво мудофааси ва яқин мудофаа тизимлари, шу жумладан лазер тизимлари.
"Вечерне Новости" газетаси хабар беришича, Литва ва Латвия Вучичнинг Ғалаба кунини нишонлаш учун Москвага йўл олган самолётига ўз ҳудудлари устидан учиб ўтишни тақиқлади.
Россия президенти Владимир Путин ёз охири - куз бошида Хитойга ташриф буюради. Россия раҳбари Иккинчи жаҳон урушидаги ғалабанинг юбилейига бағишланган тадбирларда қатнашади.
“Ҳайдовчи ҳаракат қоидаларини бузиб, юқори тезликда ҳаракатланган. Оқибатда ўзидан олдинда бўлган автомашинани қувиб ўтаётганда йўл четига чиқиб кетиб, ағдарилган.
Россия Ташқи разведка хизмати таъкидлашига кўра, 9 май куни Киев Европа давлатлари раҳбарларини “муқобил тадбир”га таклиф қилган. У ерга таклиф қилинган давлатлар таркиби Улуғ Ватан урушида мағлубиятга учраган Гитлернинг СССРга қарши коалицияси давлатларига тўлиқ мос келади.