Aliment masalasi dolzarb muammo. Undiruvchi ko‘proq olsam desa, to‘lovchi tomon kamroq to‘lashni xohlaydi. O‘zi aliment miqdorini kamaytirish mumkinmi? Buning uchun qayerga murojaat qilish kerak? Qanday hujjatlar talab etiladi? Davlat boji to‘laydimi?
SUD HAL ETADI
To‘lanayotgan aliment miqdorini kamaytirish tartibi amalga oshirilishi mumkin. O‘zbekiston Respublikasi Oila kodeksining 105-moddasiga ko‘ra, aliment to‘layotgan ota-onaning boshqa voyaga yetmagan bolalari bo‘lib, undan qonunda belgilangan miqdorda aliment undirilganda o‘sha bolalar aliment olayotgan bolalarga nisbatan moddiy jihatdan kamroq ta’minlanib qoladigan bo‘lsa, aliment miqdori sud tomonidan kamaytirilishi mumkin. Shuningdek, aliment to‘layotgan ota (ona) nogironligi bo‘lgan shaxs bo‘lib, moddiy jihatdan qiynalib qolsa yoki aliment olayotgan shaxs mustaqil daromadga ega bo‘lgan taqdirda ham aliment miqdorini kamaytirish mumkin.
ARIZANI KIM BERADI?
Aliment miqdorini kamaytirish uchun aliment to‘layotgan ota yoki ona da’vo arizasi bilan javobgar (ikkinchi taraf)ning yashash joyi hududidagi fuqarolik ishlari bo‘yicha sudga murojaat qilish huquqiga ega bo‘ladi.
Da’vo arizasi yozma ravishda O‘zbekiston Respublikasi Fuqarolik prosessual kodeksining 189-moddasi talabi doirasida tayyorlanishi lozim.
Aliment miqdorini kamaytirish haqidagi da’vo ariza berishga faqat aliment to‘layotgan ota yoki ona haqli hisoblanadi. Shuningdek, ularni nomidan qonunda belgilangan tartibda rasmiylashtirilgan ishonchnoma asosida ularning ishonchli vakillari da’vo arizasi berish huquqiga ega.
Ishonchnomani rasmiylashtirish O‘zbekiston Respublikasi Fuqarolik kodeksining 10-bobida belgilangan tartibda amalga oshiriladi.
QANDAY HUJJATLAR TALAB ETILADI?
Arizaga quyidagi hujjatlar ilova qilinadi:
shaxsini tasdiqlovchi hujjat nusxasi;
bolaning tug‘ilganlik guvohnomasi nusxasi;
aliment undirish masalasidagi sud hujjati nusxasi;
to‘lanayotgan aliment miqdorini kamaytirishga asos qilib ko‘rsatgan holatlarni tasdiqlovchi dalillar;
davlat boji to‘langanligini tasdiqlovchi hujjat;
pochta xarajati to‘langanligini tasdiqlovchi hujjat kabilar berilishini lozim bo‘ladi. Shuningdek, da’vogar tomonidan o‘z talabini tasdiqlovchi boshqa dalillar taqdim etilishi mumkin.
DAVLAT BOJI QANCHA?
O‘zbekiston Respublikasining 2020 yil 6 yanvardagi «Davlat boji to‘g‘risida»gi qonuni talabiga muvofiq, davlat boji har bir da’vo talab bo‘yicha alohida-alohida to‘lanishi nazarda tutilgan bo‘lib, da’vogar mulkiy tusdagi talabi uchun da’vo bahosining 4 foizi, lekin Respublikada belgilangan bazaviy hisoblash miqdorining 1 baravari kam bo‘lmagan miqdorida, nomulkiy tusdagi talablar bo‘yicha Respublikada belgilangan bazaviy hisoblash miqdorining 2 baravari miqdorida davlat boji to‘lashi lozim.
To‘lanayotgan aliment miqdorini kamaytirish haqidagi da’vo nomulkiy tusdagi talablar sarasiga kiradi.
O‘zbekiston Respublikasining 2018 yil 11 oktyabrdagi O‘RQ-496-sonli Qonuni bilan fuqarolik ishlari bo‘yicha sudlarga murojaat qilishda pochta xarajatlari to‘lashga oid normalar kiritilgan bo‘lib, sudga da’vo ariza bilan murojaat qilishda bazaviy hisoblash miqdorining 7 foizi miqdorida pochta xarajatlari undirish belgilangan.
OTA-ONASI HAM ALIMENT TALAB QILSA...
O‘zbekiston Respublikasi Oila kodeksining 109-moddasiga ko‘ra, voyaga yetgan, mehnatga layoqatli bolalar mehnatga layoqatsiz, yordamga muhtoj o‘z ota-onasiga ta’minot berishlari va ular to‘g‘risida g‘amxo‘rlik qilishlari shart.
Voyaga yetgan, mehnatga layoqatli bolalar o‘z ota-onasiga ixtiyoriy ravishda moddiy yordam berishdan bo‘yin tovlasalar, ta’minot miqdori bolalarning oilaviy va moddiy ahvolini hisobga olgan holda sudning hal qiluv qaroriga asosan belgilanadi.
Ushbu holat ota-onaga aliment to‘layotgan shaxsning voyaga yetmagan farzandlarining moddiy ta’minoti uchun to‘layotgan aliment miqdorini kamaytirishga asos bo‘lmaydi.
Jasurbek Mamayusupov,
fuqarolik ishlari bo‘yicha
Mirzo Ulug‘bek tumanlararo sudi sudyasi
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Агар сиз охирги 6 ойда банкдан ҳеч қандай кредит олмаган бўлсангиз ёки илк марта кредитга мурожаат қилаётган бўлсангиз, банк қарз юкини ҳисобламаслиги мумкин.
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Дунёда 100дан ортиқ давлат борки, уларнинг ҳар бирига хос тарих, маданият ва миллийлик бор ва булар инсонни ўзига жалб қилади. Дунёда гўзал бир халқ борки, унинг маданияти бугун бутун дунё эътиборини тортмоқда. Сиз Қорақалпоғистон ҳақида билармидингиз?!
The American Conservative нашрининг хабар беришича, Доналд Трамп Украина ҳукуматининг Америка ҳарбий ёрдамини ўзлаштирганига жавобан қатъий чоралар кўриши мумкин.
Грециядаги қаттиқ иссиқлик фонида яна бир йирик ўрмон ёнғини келиб чиқди — бу сафар Коринф шаҳри яқинида, жанубий муниципалитетдаги тоғли ҳудудда. Ҳокимият маълумотларига кўра, ёнғин тез суратда тарқалган ва маҳаллий аҳоли ўз уйларини шошилинч тарк этишга мажбур бўлган.
Ғазо секторидаги очлик хавфи борасида “Save the Children”, “Chegarasiz шифокорлар” каби йирик ташкилотлар ҳам иштирок этган 100 дан ортиқ инсонпарварлик гуруҳи қўшма баёнот билан чиқди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Истанбул Россия ва Украина ўртасида 2022 йил 24 февралда бошланган урушни тугатиш мақсадидаги тўғридан-тўғри музокаралар майдони бўлиб қолмоқда. Томонлар учинчи раундни ўтказишга ўзаро розилик берган.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Хабарга асосан, ёнғинни ўчириш учун 5 та ёнғин-қутқарув экипажлари соат 10:57 да воқеа жойига бориб, 11:17 да ўраб олинган ва ёнғин соат 11:50 да тўлиқ ўчирилган.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.