Qozog‘iston magistral neft haydash bo‘yicha milliy operatori «Qaztransoyl» 2024 yilda Rossiya neftini O‘zbekistonga tranzitini uch barobarga — 154 ming tonnadan 500 ming tonnagacha oshirmoqchi.
Bu haqda kompaniya transportirovka departamenti direktori Abay Beysembayevning so‘zlarini Interfax keltirmoqda.
O‘zbekistonning «Sanoat Energetika Guruhi» (SANEG) kompaniyasi «Qaztransoyl»ga 2024 yilda 500 ming tonna Rossiya neftini tranzit qilish va kelgusida tranzitni 1 mln tonnaga yetkazish imkoniyati bo‘yicha ariza bergan», — degan Abay Beysembayev. Shu sababli Qozog‘iston hududi orqali Rossiya neftini tranzit qilish hajmi 2024 yilda 500 ming tonnagacha oshirilishi ketilmoqda.
2023 yilda «Qaztransoyl» AJ magistral neft haydash quvurlari orqali Rossiya neftining O‘zbekistonga tranziti 154 ming tonnaga yetishi kutilmoqda. 2023 yilning yanvar-oktyabr oylarida «Qaztransoyl» AJ O‘zbekistonga 104 ming tonna Rossiya neftini haydab bergan.
2023 yilning II choragida haydalgan Rossiyadan Qozog‘iston orqali O‘zbekistonga neft hajmi 37,9 ming tonna bo‘lgan, I chorakda esa 10,7 ming tonna. Bundan kelib chiqadiki, Rossiyadan O‘zbekistonga Qozog‘iston magistral quvurlari orqali yetkazilayotgan neft hajmi tobora o‘sib bormoqda.
«Qaztransoyl» magistral neft haydash quvurlari orqali Rossiya neftini O‘zbekistonga yetkazish 2017 yilda boshlangan. O‘shanda tranzit hajmi 67,9 ming tonnani tashkil etgan. 2018 yilda 36 ming tonna neft xarid qilingan. 2019–2022 yillarda Rossiya nefti Qozog‘iston orqali O‘zbekistonga uzatilmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Чехия ҳукумати томонидан тасдиқланган янги ташқи сиёсат концепциясига кўра, Прага Европа Иттифоқи ва НАТОнинг ишончли аъзоси бўлиб қолади ҳамда Россиянинг Украинага қарши урушда мағлубиятга учраши зарурлигини тан олади.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.