Shveysariyadagi ko‘chkidan keyin hukumat Blatten qishlog‘ini boshqa joyda qayta qurmoqchi.
Blatten ustidagi ko‘chkidan so‘ng, mutaxassislarning hisob-kitoblariga ko‘ra, tog‘li qishloqning uylari va infratuzilmasini tiklash bir necha yuz million frankga tushishi mumkin. Fermerlar fermalaridan, mehmonxonalaridan ayrilgan, ko‘pchilik ishsiz qolgan.
"Barcha mol-mulkini yo‘qotgan odamlar uchun vaziyat chidab bo‘lmas", dedi Atrof-muhit vaziri Albert Rosti.
Shveysariya prezidenti Karin Keller-Sutter hukumat dastlab besh million frank (taxminan 5,3 million yevro) favqulodda yordam berishini, keyin esa Vale kantoni bu miqdorga yana o‘n million frank qo‘shishini ma’lum qildi.
Mablag‘lar sug‘urta zararni qoplamagan joyga yo‘naltirilishi va hozirda qashshoqlik yoqasida turgan Alp qishlog‘ining jabrlangan aholisiga yordam berish uchun mo‘ljallangan. Yozgi kottejlar va yozgi uylar egalari ham yordamga ishonishlari mumkinmi yoki yo‘qmi hali aniq emas.
Shuningdek, tog‘ yana siljiy boshlaydimi yoki falokat takrorlanadimi, hozircha noma’lum. Qishloqni qoplagan vayronalar qatlami joylarda 100 metr balandlikka etadi. Endi birinchi g‘oyalar paydo bo‘ladi: qishloqni qayta qurish, lekin boshqa joyda.
"Biz Lyotschental vodiysidagi odamlarga kelajakni berishni xohlaymiz", dedi Ryosti.
Uning so‘zlariga ko‘ra, mintaqani joylashtirishdan bosh tortish variant emas. Biroq, yangi saytni qabul qilish-qilmaslik - bu rezidentlarning ixtiyorida.
Blatten yagona potensial xavf emas. Birgina Valais kantonida 90 ta hudud bor, ular chuqurroq tekshirilishi kerak.
“Kelajakda biz monitoringga ko‘proq e’tibor qaratishimiz kerak”, dedi Rösti.
Myunxenlik professor Maykl Krautblatter avvalroq Bild nashrida Blatten kabi falokatlar tez-tez sodir bo‘lishi haqida ogohlantirgan edi. Sababi global isish va abadiy muzlarning erishi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.