QR Prezidentining O‘zbekistonga tashrifi chog‘ida “qozoq-o‘zbek tandemi” atamasi bejiz paydo bo‘lgani yo‘q. Bu ikki davlat va umuman Markaziy Osiyo davlatlarining o‘zaro tandemidan dalolat beradi. Taniqli o‘zbekistonlik siyosatshunos Farxod Tolipov QR Prezidenti Qasim-Jomart Toqayev va O‘zbekiston rahbari Shavkat Mirziyoyevning norasmiy uchrashuvi haqida shunday fikr bildirdi, deb xabar beradi Kazinform agentligining Toshkentdagi muxbiri Alixan Asqar.
“Davlat, rasmiy va ishbilarmonlik tashriflaridan tashqari, norasmiy uchrashuvlar ham juda muhim. Bu nafaqat mamlakatlar, balki yetakchilar o‘rtasidagi do‘stlikdan dalolatdir. “Qozoq-o‘zbek tandemi” atamasining aynan shu tashrif davomida paydo bo‘lgani bejiz emas. Bu ikki davlat va umuman Markaziy Osiyo davlatlarining tandem mavjudligidan dalolat beradi. Avvalgi munosabatlarning tizimli va sifatli rivojlanishi uni yuqori darajaga olib chiqdi”, – dedi Farxod Tolipov.
Mutaxassis Qozog‘iston va O‘zbekiston bir muddat avval samarali hamkorlikdagi ishlar tufayli strategik sherik darajasiga erishganini ta’kidladi. Bugungi kunda munosabatlar mustahkamlamoqda.
“Norasmiy tashrif chog‘ida Qozog‘iston va O‘zbekiston o‘rtasidagi 2034 yilgacha bo‘lgan strategik sheriklik va ittifoqchilik dasturi tasdiqlandi. Bu ikki davlat o‘zaro munosabatlarni yangi bosqichga ko‘targanini va uning kelajakda katta salohiyatga ega ekanligini ko‘rayotganini anglatadi. Umuman olganda, Qozog‘iston va O‘zbekiston Markaziy Osiyoning boshqa davlatlari uchun namuna sifatida qaraladi”, – deya o‘z fikri bilan o‘rtoqlashdi siyosatshunos.
Farxod Tolipovning fikricha, dunyodagi murakkab geosiyosiy vaziyatda ikki davlat o‘rtasidagi munosabatlarni barcha jabhalarda mustahkamlash juda muhim. Zero, boshqa mamlakatlarda sodir bo‘layotgan vaziyatlarning salbiy oqibatlari Markaziy Osiyo mintaqasida ham sezilishi mumkin. Shuning uchun uni oldini olish, bir-birlari bilan kelishib harakat qilish tavsiya etiladi.
“Ma’lumki, Markaziy Osiyo mamlakatlari rivojlanishida doimo geosiyosiy tendensiyalar mavjud. Ular davom etadi. Bunday davrda Qasim-Jomart Toqayev va Shavkat Mirziyoyev ittifoqni mustahkamlash va yuzaga kelishi mumkin bo‘lgan tahdidlarga birgalikda qarshi turish uchun tandemda ishlashga kelishib oldilar. Shu bilan birga, ikki prezident faqat Qozog‘iston-O‘zbekiston munosabatlari haqida gapirmadi. Ular mintaqadagi muhim masalalar yuzasidan fikr almashdilar. Markaziy Osiyo alohida mintaqa bo‘lib, u yerda ikki davlat o‘rtasidagi munosabatlardagi muammolarni hal qilish qiyin. Bu yerda barcha davlatlarning ishtiroki muhim”, – deya xulosa qildi F.Tolipov.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.