Hindiston 2040 yilgacha Oyga hind astronavtini qo‘ndirishga qaratilgan ulkan kosmik dasturni ishlab chiqdi.
Bu haqda Hindiston koinot tadqiqotlari tashkiloti raisi Shridxara Somanatx ma’lum qildi.
“Mustaqilligimizning 100 yilligini nishonlaganimizda, Oyda Hindiston bayrog‘i hilpiraydi. Bizning odamimiz u yerga borib, uni o‘rnatib, eson-omon qaytadi. Bu 2040 yilda sodir bo‘ladi”, dedi u.
“Koinot dasturi tarixida birinchi marta biz kelgusi 25 yilga mo‘ljallangan tasavvurga egamiz”, deb qo‘shimcha qildi ISRO rahbari.
Uning so‘zlariga ko‘ra, ushbu yo‘l xaritasi doirasida Hindiston 10 yil ichida o‘zining koinot stansiyasini yaratishni rejalashtirmoqda. Bundan oldin 2028 yilda koinot stansiyasi moduli ishga tushiriladi, uni to‘liq tezkor tarzda joylashtirish uchun tuproqni tayyorlaydi.
Avvalroq Hindiston bosh vaziri Narendra Modi respublikaning Koinot tadqiqotlari tashkiloti oldiga 2035 yilgacha Hindistonning birinchi yashashga yaroqli koinot stansiyasini yaratish va 2040 yilgacha Oyga astronavtlarni qo‘ndirish vazifasini qo‘ygan edi. Modi shuningdek, Veneraga orbital stansiya va Marsga qo‘nish modulini uchirish dasturlarini ishlab chiqishga chaqirgan edi, deb xabar beradi report.az.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ижтимоий тармоқларда Пентагоннинг бир пости муҳокама қилинмоқда: Америка байроғи кунига бағишланган расмда тасодифан Россиянинг уч рангли байроқлари жойлаштирилган.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.