Turkiya prezidenti Rajab Toyyib Erdo‘g‘an semirishga qarshi keng ko‘lamli kampaniya boshladi – endi fuqarolarni ko‘chada ommaviy ravishda tortish mumkin. Berliner Morgenpost xabariga ko‘ra, sog‘liqni saqlash xodimlari parklarda, avtobus bekatlarida va futbol o‘yinlari oldidan o‘tkinchilarni to‘xtatib, ularning vazni va bo‘yini o‘lchamoqda.
O‘lchovdan so‘ng tana massasi indeksi (BMI) hisoblanadi: agar u 25 yoki undan yuqori bo‘lsa, odam vazn yo‘qotish bo‘yicha tavsiyalar olish uchun shifokorlarga yuboriladi. Aksiya “O‘z vazningni bil – sog‘lom yasha” shiori ostida o‘tkazilib, 10-iyulga qadar davom etadi. Shu vaqt ichida Turkiya aholisining qariyb sakkizdan bir qismini tashkil etuvchi o‘n millionga yaqin aholining vaznini oshirish rejalashtirilgan.
Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti ma’lumotlariga ko‘ra, turklarning 30% dan ortig‘i semirib ketgan - bu Yevropa Ittifoqidagi o‘rtacha ko‘rsatkichdan deyarli ikki baravar ko‘p. Masalan, Germaniyada fuqarolar orasida semirish darajasi taxminan 19% ni tashkil qiladi.
Yangi chora ijtimoiy tarmoqlarda tanqidlar to‘lqiniga sabab bo‘ldi. Fuqarolar tortish majburiy tartib bo‘lib qolishi va jamoatchilikning kamsitilishiga olib kelishi mumkinligidan qo‘rqishadi. Rasmiylar bunday tekshiruvlar ixtiyoriy bo‘ladimi yoki yo‘qmi hali aniqlik kiritmadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.