Rossiya hukumati eng yirik neftni qayta ishlash zavodlariga dronlar hujumidan keyin mamlakatni qamrab olgan yoqilg‘i tanqisligini kompensasiya qilish uchun Xitoy hamda Osiyoning boshqa mamlakatlaridan benzin importini boshlash bo‘yicha chora-tadbirlar paketini tayyorladi.
«Kommersant» xabar berishicha, Moskva XXRdan tashqari Janubiy Koreya va Singapurdan ham benzin sotib olishni mo‘ljallamoqda. Buning uchun Uzoq Sharqdagi ayrim nazorat-o‘tkazish punktlari orqali keltiriladigan yoqilg‘i uchun import bojlarini nollashtirish rejalashtirilgan. Bunda importyorlarga jahon va ichki bozordagi narxlar o‘rtasidagi tafovut davlat tomonidan byudjet hisobiga qoplab beriladi.
Osiyodan benzinni uchta kompaniya yetkazib berishi mumkin — «Rosneft», Mustaqil neftgaz kompaniyasi (NNK) hamda «Sanoat xomashyosi importi» davlat tashqi iqtisodiy birlashmasi. Bu har oy Sibirdagi neftni qayta ishlash zavodlarida ishlab chiqarilgan 150 ming tonna benzinni Rossiya Federasiyasining markaziy qismiga yo‘naltirish imkonini beradi.
Hozircha, yoqilg‘i-energetika majmualarini himoya qilish bo‘yicha ko‘rilayotgan choralarga qaramay, ichki bozorni neft mahsulotlari bilan ta’minlash bilan bog‘liq vaziyat yanada yomonlashishi xavfi mavjud, deya bosh vazir o‘rinbosari Aleksandr Novak bosh vazir Mixail Mishustinga yo‘llagan murojaatni keltiradi «Kommersant».
Sentyabr oyida Rossiyaning yana to‘rtta neftni qayta ishlash zavodi ishlab chiqarishni to‘xtatdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Аввал хабар қилинганидек, шу йил 2 декабрь куни соат 10:49 да Гулистон шаҳрининг "Тараққиёт" МФЙ ҳудудида жойлашган овқатланиш шохобчасида содир бўлган ёнғин ҳақида тез тиббий ёрдам "Сall-маркази"га соат 11:13 да хабар келиб тушган.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Ҳозирда ушбу шахсга нисбатан ЖКнинг 25,182-моддаси 2-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг янги ҳисоботига кўра, ўтган йили дунё бўйича безгакка чалинганлар сони 282 миллион нафарни ташкил этган. Бу – 2023 йилга нисбатан 9 миллион нафар юқори кўрсаткич.
Al Arabiya телеканалига жума куни берган интервьюсида ҲАМАСнинг юқори мартабали расмийси ҳаракат Ғазо секторидаги бошқарувни эндиликда давом эттириш нияти йўқлигини маълум қилди. Унинг айтишича, ҲАМАС аллақачон Ғазони келгуси босқичда бошқариш учун технократлардан иборат махсус қўмитани тузишга розилик билдирган.
Бу “Толибон” муваққат ҳукумати томонидан рухсат берилган қатл бўлиб, уни тахминан 80 минг киши томоша қилган. Болага қотилни кечириш ёки стадионни тўлдирган оломон кўз ўнгида ўлим жазосини ижро этиш ўртасида танлов берилган.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.