Quyoshda isigan suvning hukmi atrofidagi bahslar Quyosh nurida isib qolgan suvni ishlatishning hukmi to‘g‘risida quyidagi qarashlar aytilgan:
1. Mutlaqo makruh emas;
2. Issiq o‘lkalarda barcha og‘zi ochiq idishlarda bo‘lgani makruhdir; Faqat ba’zi ulamolar ulardan oltin va kumush idishlarni isitisno qilganlar;
3. Agar quyosh nurida isitish qasd qilinsa, barcha idishlarda va barcha o‘lkalarda ham makruh bo‘ladi;
4. Qasd qilish shart emas, quyosh nurida isidimi mutlaqo makruh bo‘ladi;
5. Ikkita tabib bu suv moxov kasaliga sabab bo‘ladi, deyishsa makruh bo‘ladi, agar bunday deyishmasa makruh bo‘lmaydi;
6. Faqat badanga ishlatish makruh bo‘ladi, kiyimlarga makruh bo‘lmaydi. Mazkur bahslarni ushbu masalaning shar’iy jihatdan sobit bo‘lgani yo shar’iy jihatdan sobit bo‘lmagani to‘g‘risidagi ixtiloflardan kelib chiqqan deyish mumkin.
Shu ma’noda quyoshda isigan suvni ishlatish shar’iy jihatdan makruh ekani yoki shar’iy jihatdan makruh emasligi to‘g‘risida ikki xil qarash bor:
1. Shar’iy jihatdandir. Ya’ni quyoshda isigan suvni ishlatish gunoh bo‘ladi, niyat bilan undan tiyilsa savob bo‘ladi;
2. Shar’iy jihatdan emas. Ya’ni quyoshda isigan suvni ishlatish gunoh bo‘lmaydi, qasddan ishlatmaslik bilan savob ham hosil bo‘lmaydi. Birinchi qarash sohiblari quyidagicha dalil keltiradilar: Quyoshda isigan suvdan qaytariq hadis bilan sobit bo‘lgan. Imom Daru Qutniy
Oisha roziyallohu anhodan quyidagi hadisni rivoyat qilgan:
عن عائشة قالت استخنت ماء في الشمس فقال النبي لا تفعلي يا حميراء فإنه يورث البرص
Oisha roziyallohu anhodan rivoyat qilinadi: suvni quyoshda isitdim. Shunda Nabiy sollallohu alayhi vasallam: "Ey, Humayro, (yonoqlari qizil, anor yuzli) bunday qilmang, chunki u moxov kasalini paydo qiladi", dedilar.
Ushbu hadisning sanadi juda zaif bo‘lsa ham dalil bo‘la oladi. Chunki buni Umar roziyallohu anhudan sobit bo‘lgan quyidagi rivoyat ham quvvatlaydi:
لا تغستلوا بالماء المشمس فإنه يورث البرص
Quyoshda isigan suv bilan yuvinmanglar, chunki u moxov kasalini paydo qiladi. Bu yerdagi qaytariq makruhlikni ifodalaydi. Shuning uchun quyoshda isigan suvni ishlatish shar’iy jihatdan makruh hisoblanadi. Bu dalillarga ikkinchi qarash sohiblari quyidagicha javob beradilar: Quyoshda isigan suvdan qaytariq haqidagi xabarning sanadi juda zaifdir, hatto ba’zilar uni "mavzu’" ham deyishgan. Umar roziyallohu anhudan rivoyat qilingan xabar ham zaifdir. Shuning uchun uni makruh deyishning shariatda asli yo‘q hisoblanadi.
Ushbu ixtiloflarga ko‘ra mazkur suvning moxov kasaliga sabab bo‘lishi haqida ham ikki xil qarash yuzaga kelgan:
1. Ba’zi ulamolar: quyoshda isigan suvni iste’mol qilish tufayli moxov kasali paydo bo‘lishidan xavf qilinadi. Chunki tabiblar ham buni quvvatlab: quyoshda qizigan suv aynib qolgani uchun badanga tegsa qon aylanishiga xalal beradi, deganlar.
2. Ba’zi ulamolar: tabiblardan bu haqida biror narsa sobit bo‘lmagan, deganlar. Shuningdek quyoshda isigan suvni tahorat va g‘usldan boshqa narsalarga ishlatish makruh bo‘lishi yoki makruh bo‘lmasligi atrofida ham turli qarashlar aytilgan:
– Quyoshda isigan suvni tahorat uchun ishlatsa ham, g‘usl uchun ishlatsa ham yoki ichsa ham makruh bo‘ladi. Ammo u bilan kiyim yuvsa yoki biror idishni yuvsa makruh bo‘lmaydi.
– Quyoshda isigan suvni ovqat pishirishga ishlatsa agar sho‘rva singari suyuq ovqat bo‘lsa makruh bo‘ladi, agar suyuqligi qolmasa masalan: non pishirish yoki osh singari quyuq ovqatlarga ishlatsa makruh bo‘lmaydi.
Mazkur ixtiloflarga ko‘ra mazhablar orasida ushbu masala to‘g‘risida quyidagicha farqlar bor: Imom Ahmad va imom Moliklar: Quyoshda isigan suvni ishlatish makruh bo‘lmaydi, deganlar. Imom Shofe’iy: agar quyoshda isitishni qasd qilgan bo‘lsa makruh bo‘ladi, deganlar. Hanafiy mazhabiga ko‘ra: quyoshda isigan suvni ishlatish makruhi tanzihiy hisoblanadi. Hanafiy mazhabiga ko‘ra quyosh nurida qizigan suv makruh bo‘lishi uchun unda quyidagi shartlar topilishi kerak:
1. Issiq o‘lkada bo‘lishi kerak;
2. Quyosh nuri to‘g‘ri suvga tushadigan og‘zi ochiq idishda bo‘lishi kerak;
3. Issiq holatda iste’mol qilingan bo‘lishi kerak. Demak ushbu shartlar topilmasa ya’ni issiq o‘lkada bo‘lmasa, og‘zi yopiq idishda bo‘lsa, og‘zi ochiq bo‘lsa ham sovugandan keyin ishlatilsa hanafiy mazhabiga ko‘ra ham makruh bo‘lmaydi.
Alloh taologa hamdu sanolar, payg‘ambarimiz Muhammad mustafoga salavot va salomlar bo‘lsin.
Manba: azon.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
АҚШ президенти Дональд Трамп БРИКС мамлакатларига қўшимча бож солиқлари билан таҳдид қилиб, агар улар АҚШга қарши ягона фронт тузса, бундай бирлашув “тезда тугатилишини” айтди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.