AQSH, Meksika va Kanada maydonlarida o‘tadigan futbol bo‘yicha Jahon chempionati chiptalari narxida ko‘tarilish bo‘lgan. The Telegraph nashrining yozishicha, 2026-yilgi mundial uchun chiqarilgan chiptalar narxi avvalgi mundial bilan solishtirganda keskin farq qiladi.
Ma’lumotlarga ko‘ra, ochilish o‘yini uchun chiptalar narxi 370 dollardan boshlanadi, eng qimmat o‘rinlar esa 1 800 dollarga yetadi. Taqqoslash uchun, 2022 yil Qatarda o‘tgan mundialda ochilish o‘yiniga kirish narxlari 55–618 dollar atrofida bo‘lgan.
Final bahsi Nyu-Yorkda bo‘lib o‘tadi va ushbu o‘yin uchun eng arzon chipta 2 000 dollardan boshlanadi. Bu 2022-yilgi eng arzon final chiptasidan 10 barobar qimmat ekanligini ko‘rish mumkin. O‘rtacha narx esa 3 900 dollarga yetmoqda.
“Sayohat, yashash va boshqa xarajatlarni qo‘shsak, bu tarixdagi eng qimmat Jahon chempionati bo‘ladi. Turnirni stadiondan tomosha qiladigan muxlislar uchun buning o‘rnini hech narsa bosa olmaydi. Agar final uchrashuvi uchun eng arzon chipta 2 000 dollar bo‘lsa, oldindan qaysi jamoalar o‘ynashini bilib bo‘lmaydigan o‘yin uchun juda katta sarf bo‘ladi”, deyiladi The Telegraph bayonotida.
Internetda tarqalgan stadion joylashuvi sxemalariga ko‘ra, 60 dollar atrofidagi chiptalarni topish deyarli imkonsiz bo‘lib qolgan.
Ma’lumot uchun, 2026-yilgi Jahon chempionati tarixda ilk bor 48 ta jamoa ishtirokida o‘tkaziladi. Turnir 11 iyundan 19 iyulgacha AQSH, Kanada va Meksika maydonlarida bo‘lib o‘tadi. Musobaqaga qur’a tashlash marosimi joriy yilning 5 dekabr kuni AQShning Vashington shahridagi Kennedi markazida bo‘lib o‘tadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Аввал хабар қилинганидек, шу йил 2 декабрь куни соат 10:49 да Гулистон шаҳрининг "Тараққиёт" МФЙ ҳудудида жойлашган овқатланиш шохобчасида содир бўлган ёнғин ҳақида тез тиббий ёрдам "Сall-маркази"га соат 11:13 да хабар келиб тушган.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Ҳозирда ушбу шахсга нисбатан ЖКнинг 25,182-моддаси 2-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг янги ҳисоботига кўра, ўтган йили дунё бўйича безгакка чалинганлар сони 282 миллион нафарни ташкил этган. Бу – 2023 йилга нисбатан 9 миллион нафар юқори кўрсаткич.
Al Arabiya телеканалига жума куни берган интервьюсида ҲАМАСнинг юқори мартабали расмийси ҳаракат Ғазо секторидаги бошқарувни эндиликда давом эттириш нияти йўқлигини маълум қилди. Унинг айтишича, ҲАМАС аллақачон Ғазони келгуси босқичда бошқариш учун технократлардан иборат махсус қўмитани тузишга розилик билдирган.
Бу “Толибон” муваққат ҳукумати томонидан рухсат берилган қатл бўлиб, уни тахминан 80 минг киши томоша қилган. Болага қотилни кечириш ёки стадионни тўлдирган оломон кўз ўнгида ўлим жазосини ижро этиш ўртасида танлов берилган.
2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.
Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.
Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.
Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.