The Washington Post’ning harbiy va razvedka sohasidagi manbalariga asoslanib xabar qilishicha, AQSh Qurolli kuchlari tomonidan Eronning yadroviy ob’ektlariga qaratilgan hujumlar aniq rejalashtirilgan bo‘lsa-da, ta’siri kutishgan darajada bo‘lmagan.
AQSh razvedka xizmati tomonidan tinglanayotgan ikki yuqori lavozimli eronlik manba o‘rtasidagi telefon suhbatida ular “zarbalar kutilgandan kamroq va kengqo‘lamda bo‘lmadi” degan fikrda ekan**, deb xabar berdi Washington Post.
🇺🇸 Biroq AQSh razvedka vakillari “birgina telefon suhbati kabi qog‘oz (biroq manbasi nomlanmagan) asosli xulosalarga olib bormaydi”, deya ogohlantirdi.
Washington Post ta’kidladiki, AQShning radiorazvedka vositalari— telefonlar, xatlar va elektron xabarlar tinglashi — prezident Donald Trampning kunlik brifinglarida munosib baholanadi. Lekin radiorazvedka dalillari har doim to‘liq kontekstni bermaydi va ularni boshqa manbalar bilan tasdiqlash hurmatga sazovor.
Aktiv reaksiyada aynan Beliy dom matbuot kotibi Kerolin Livitt «bu takliflar nihoyatda absurd» ekanligini aytdi. Uning fikriga ko‘ra, “The Washington Post’ning kontekstdan ajragan ma’lumotlarni tarqatishi — qonuniy cheklovlarni buzishga xizmat qiladi. Nomlanmagan Eron manbalari vahshiy voqealar jarayonidagi voqelikni bila olmaydi. Eronning yadroviy dasturi tugagan hisoblanadi”.
Ikkinchi tomondan, Tramp ma’muriyati vakili shunga ishonch bildirdi: “Bizning zarbalarimiz asosiy metall ishlab chiqarish korxonalarini yo‘q qildi. Oqibatlarda maqsadlar aniq bajarildi”.
Kongressga bergan maxfiy brifingida SRU direktori Jon Retkliff bir necha muhim ob’ektlar, xususan metall qayta ishlash korxonalari to‘liq vayro bo‘lganini va ularni tiklash yillarga cho‘zilishini aytdi.
Ammo CNN va The New York Times kabi nashrlar razvedka baholariga tayanib xabar qilishicha, AQSh zarbalari Eron yadroviy dasturining muhim tarkibiy qismlarini to‘liq yo‘q qilmagan. Ular faqat bir necha oyga orqaga surgan, deb yozmoqda. Beliy dom va Tramp matbuot ayblovlarini rad etmoqda.
Mutakalim ekspertlarga ko‘ra, Eron podzemka obektlari va saqlangan zaxiralar asosida uran boyitishga qayta olishlari mumkin. Xalqaro atom energiyasi agentligi (MAGATE) rahbari Rafael Grossi bu sohada 60% darajada boyitilgan 400+ kg uranning nazoratdan chiqib ketganini aytdi va uni zarbalardan oldin uzatilgan bo‘lishi mumkinligini inkor etmadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
Боку Россия билан муносабатлардаги зиддият туфайли МДҲ иқтисодий кенгашида иштирок этишдан бош тортди. Бу қарор икки давлат ўртасидаги кескинлашув фонида қабул қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.