Eronning Defa News portali xabariga ko‘ra, Eronning Izroilga qarshi amalga oshirgan 12 kunlik urush natijasida 31 mingdan ortiq bino va taxminan 4 ming transport vositasi vayron qilingan. Urush 13 iyun kuni Izroil tomonidan Eronning yadroviy infratuzilmasiga qarshi amalga oshirilgan kutilmagan zarba bilan boshlangan. Ammo bu vayronaliklar haqida rasmiy ma’lumot na Tel-Aviv, na uning ittifoqchilari tomonidan e’lon qilinmagan.
Izroil harbiylarining ma’lumotlariga ko‘ra, Eron 12 kun ichida taxminan 550 ta ballistik raketa va 1000 dan ortiq dron uchirgan. Tel-Avivda ta’kidlanishicha, ularning 90 foizi Izroil va AQShning qo‘shma havo mudofaa tizimi tomonidan yo‘q qilingan.
Shu bilan birga, kamida 31 ta raketa muhim ob’ektlarga teggan — Hayfadagi neftni qayta ishlash zavodi, janubdagi elektr stansiyasi va mamlakat markazidagi Vaysman universiteti. Beer-Shevada bir dron turar joy binosiga urilgan, jabrlanganlar yo‘q. «Soroka» shifoxonasi ham raketa zarbasiga uchragan.
Izroil tomoni raketalar urilib tushgan joylarning aniq manzillarini maxfiy saqladi. Bu orqali Eronga havo mudofaa tizimlari joylashuvini fosh qilmaslik maqsad qilingan. Mahalliy aholiga hujum oqibatlarini ijtimoiy tarmoqlarda joylash taqiqlangan.
Tinch aholi orasida ham yo‘qotishlar mavjud: Eron hujumlari natijasida Izroilda 28 kishi halok bo‘lgan, 3000 dan ortiq kishi yaralangan va 9000 kishi o‘z uylarini tark etgan. Eronning rasmiy manbalariga ko‘ra, Izroil zarbalari oqibatida Eronda 610 dan ortiq fuqaro halok bo‘lgan.
Izroil rasmiylari ma’lum qilishicha, ular Eronning raketa uchirish qurilmalariing 2/3 qismini yo‘q qilgan, Eronning yadroviy dasturi esa bir necha yilga ortga surilgan. Shuningdek, Eronning 15 nafar yetakchi yadroviy olimlari ham yo‘q qilingan.
Mojaro tarixi shunday bo‘lgan:
13 iyun — Izroil Eron yadroviy infratuzilmasiga zarba berdi;
14 iyun — Eron yuzlab raketa va dronlar bilan javob qaytardi;
22 iyun — AQSh urushga aralashib, Eron yadroviy ob’ektlariga zarba berdi;
Eron Qatardagi AQSh aviabazasiga zarba berdi, AQSh talafot yo‘qligini bildirdi.
24 iyun kuni AQSh prezidenti Donald Tramp taklif qilgan otishmalarni to‘xtatish rejimi kuchga kirdi. Biroq bir necha soat o‘tib, Eron Izroilga yana ikki ballistik raketa uchirdi. Izroil ularni yo‘q qilib, javob tariqasida Tehron shimolidagi radar tizimini yo‘q qildi. Shundan so‘ng janglar to‘xtadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
АҚШ президенти Дональд Трамп БРИКС мамлакатларига қўшимча бож солиқлари билан таҳдид қилиб, агар улар АҚШга қарши ягона фронт тузса, бундай бирлашув “тезда тугатилишини” айтди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.