Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy mudofaa vaziri Rustem Umerov ko‘plab asirlar almashinuvidan so‘ng Rossiya vakili Vladimir Medinskiy bilan aloqada bo‘lganini, biroq Ukraina Moskva va’da qilgan "memorandum"ni olmaganini aytdi.
Zelenskiy Berlinda Germaniya kansleri Fridrix Mers bilan bo‘lib o‘tgan matbuot anjumanida Turkiyadagi muzokaralarda tomonlar ming nafar asirni almashishga kelishib olganini aytdi. Rossiya, shuningdek, o‘t ochishni to‘xtatish va yetakchilar uchrashuvi bo‘yicha qo‘shimcha takliflar bilan "memorandum" topshirishga va’da berdi.
"Biz haqiqatan ham ular o‘zlarining "ajendasi" - o‘t ochishni to‘xtatish, keyin esa yetakchilar uchrashuvi rejasini e’lon qilishlarini kutgan edik. Biz buni almashishdan oldin ham kutgan edik. Keyin bizga ayirboshlashdan so‘ng darhol ajenda yoki memorandum paydo bo‘lishini aytishdi. Ammo ayirboshlashdan keyin hech narsa olmadik. Bizning tomon rossiyaliklar bilan aloqada bo‘lgan - mudofaa vaziri janob Medinskiyga qo‘ng‘iroq qilgan. Ular: "Bo‘ladi, bo‘ladi," deb ishontirishardi. Lekin biz hech narsa kutmadik. Hech kim kutmadi. Biz AQShga murojaat qildik - ular ham kutishmoqda. Hamma kutyapti. Ehtimol, kutishning hojati yo‘q - jiddiyroq qadamlarga o‘tish kerak," - deya taklif qildi Ukraina prezidenti.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.